Zivot u gradu na Vuki, je do proleca 1990. godine, bio sasvim normalan.. ljudi su ziveli sasvim obican zivot karateristican za ono vreme socijalsticke lagode.. bilo je nekoliko fabrika, i firmi koje su za ondasnjih 80-ak hiljada ljudi obezbedljivali egzistenciju.. Neki su cak radili i u poljoprivredi, solo. Pa im je par jutara zemlje bilo sasvim dosta.
Sto se nacionalne strukture tice.. a sto se stalno poteze, i proteze kada se pocnu diskusije na ovu temu.. Vukovar nije ni kao grad, ni kao opstina bio vecinski hrvatski.. jer da jesu, HDZ na lokalnim izborima proleca 1990. godine bi dobio vecinu.. a stamim time vlast. Situacija je takva da su oni dobili 26% glasova, a SKH Ivice Racana 65%... dok SDS (Jovana Raskovica) koji je tada zapravo bio u formiranju, kao i vecini drugih mesta u Hrvatskoj, i nije ni ucestvovao na tim izborima aprila 1990. Ono sto je bitno reci jeste da je Vukovar bio komunisticko-bratsko-jedinstveno orijentisan jos od 1945.. Tim pre i sto je II kongres KPJ odrzan (1920. godine) upravo u gradu na Vuki. A prakticno se nasoj omladini uvek ispirao mozak sa time.. kako smo mi sa Hrvatima braca.. Veliku vecinu Hrvata niste mogli naterati do 1990. da idu u partiju - politiku.. Jednostavno to je njima bilo tudje, i niko ni tu partiju, ni drzavu SFRJ nisu osecali kao svoju.. Evo vam primera.. kada se desava 1. maj.. Srbi su nosili yu zastave, i kacili ih na kucama.. kod Hrvata je to retko bilo, zaista retko.. oni su kacili zastave SRH!? Kada je dosao MASPOK.. vecina je pokazala svoju ljubav prema "domovini".. a neki su bili bas extremni u tome.. medju njima i Tomislav Mercep.